OBRAZOVNI KRUG / SUSRETANJA: PROF. DR ŽARKO MIJAJLOVIĆ

Jedan od najvećih učenjaka Srbije s finiša 20. i početka 21. veka svakako je matematičar dr Žarko Mijajlović, dugogodišnji profesor Matematičkog fakulteta Univerziteta Beograd i istaknuti pregalac Matematičkog instituta SANU.

Uz matematiku, prof. Mijajlović iskazuje znatno interesovanje za istoriju nauke i astronomiju.

 

 

Povodom 150. godišnjice rođenja Mihaila Petrovića Alasa, Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) objavila je monografiju o tom naučniku najvećeg svetskog ugleda. U tročlanom timu urednika, zasluženo mesto dobio je prof. dr Žarko Mijajlović.

 

 

„Mihailo Petrović Alas je svakako jedna od naših najvećih, ako ne i najveća figura u matematici. On je osnivač tzv. Srpske matematičke škole. Zaslužan je za našu matematiku,  da bude ovakva kakava je danas, iako je živeo krajem 19. i početkom 20. veka. On je uticao da i dan danas osećamo to što je on uradio, i njegovi učenici, i učenici njegovih učenika, i praunuci njegovih njegovih učenika.“ – istakao je prof. Mijajlović na početku video konferencije s učenicima naših dopunskih škola iz Italije, Francuske i Nemačke, kao i sa đacima redovnih škola iz Srbije. Na unapred dobijeno pitanje o Mihailu Petroviću Alasau, prof. Mijajlović je još dodao: „On je bio ugledan profesor Beogradskog univerziteta, ali i ribar, književnik, folozof, muzičar, svetski putnik i putopisac. Bio je doktor matematike, uz stečeni  lisans iz matematike, fizike i hemije na Sorboni.“

 

Onda su usledila pitanja, brojna i zanimljiva, a kao uvertira – violinska izvedba kompozicije „Tamo daleko“, maestra Ane, učenice 8. razreda škole iz Štutgarta. Tek posle aplauza, nastavljen je razgovor sa prof. dr Žarkom Mijajlovićem.

Dopunska škola, Štutgart: Da li znate kako se na nemačkom kaže umanjenik, i da li mnogo volite matematiku?

Ž. Mijajlović: Ne znam, nemački jezik nisam učio, poznajem ga samo ovlaš. A što se matematike tiče, da volim je, zato se njome i bavim. Matematika je, takođe, jezik kojim opisujemo razne prirodne pojave, ali ponešto i iz duhovnog sveta. To je teško rečima opisati da bi se razumelo. Isto je i u slikarstvu, koje kao i matematika imaju umetničku crtu koja donosi duhovna zadovoljstva. Zbog svega, mi koji se njome bavimo i volimo matematiku.

OŠ „Bratstvo“, Novi Pazar: Koja je glavna oblast vašeg naučnog rada?

Ž. Mijajlović: Najvećim delom matematička logika i algebra. Mada, poslednjih godina, idem malo više u primenjenu, a to je teorija relativnosti i kosmologija. Uopšte, puno matematičara tokom karijere počnu s jednom, a završe s drugom oblašću.

Dopunska škola, Vićenca: Zašto je matematika važna za običan život?

Ž. Mijajlović: Ako bismo slučajno izbacili matematiku iz upotrebe, verovatno bi ovaj naš svet nestao – ne za nekoliko sati, već za nekoliko minuta. Drugim rečima, svuda je ugrađena matematika. Ona se koristi u svim proračunima – od mašina, leta aviona, analiza jezika, u ovoj našoj komunikaciji… Drugim rečima, matematika je više nego bazna nauka, neophodna za svakodnevni život, naravno nekada u većem, nekada u manjem obimu. Zbog svega toga, svi mi i učimo matematiku od prvog razreda osnovne škole.

OŠ „Ljubica Radosavljević Nada“, Zaječar:  A, kada ste vi zavoleli matematiku?

Ž. Mijajlović: Pa, ne znam tačno. U početku, voleo sam matematiku, ali i druge oblasti. Sve mi je išlo lako, da ne budem neskroman, sve osim jezika. Voleo sam sve prirodne nauke, a matematiku sam naročito zavoleo tokom gimnazije, možda od osmog razreda. Sećam se, da vam i to kažem, u trećem razredu osnovne škole jedva sam naučio deljenje. Ono mi je bilo mnogo komplikovano, ali posle toga sve mi je išlo lako.

Dopunska škola, Minhen: Koja je vaša omiljena oblast u matematici i da li je matematika jedini predmet koji vas fascinira, pošto je matematika povezana s mnogo predmeta? Takođe, ima li matematike u filmskoj umetnosti?

Ž. Mijajlović: Moj primarni i glavni predmet je matematika – logika, bio i ostao. Ali, bavio sam se i nekim drugim oblastima o kojima sam već govorio, samo još da dodam računarstvo.

U filmskoj industriji ima mnogo priča o matematičarima. Film Enigma posvećen je jednom od najvećih matematičara, logičara i kriptoografa 20. veka, Englezu Alanu Tjuringu, koji se smatra ocem modernog računarstva. Kad god imate poteškoća, setite se tog i ostalih filmova o matematičarima, pa ćete je lakše razumeti i više voleti.

OŠ „Jovan Mikić“, Subotica: Otkud interesovanje i za matematiku i za astronomiju?

 

Ž. Mijajlović: Mnoga matematička otkrića ustvari počivaju na drugim naukama. Recimo astronomija, jedna od najstarijih nauka, i „najviših“ nauka, mislim na zvezde i mesec. Astronomija ima razne pojave koje se mogu objasniti matematikom. I zahvaljujući potrebama astronomije, razvijala se matematika. S druge strane, zahvaljujući raznim matematičkim metodama ostvarena su mnoga astronomska otkrića.

Dopunska škola, Pariz: Koliko matematika može da bude kreativna, kako bi se matematika mogla približiti deci jer je doživljavaju kao bauk i da li se matematikom mogu otkriti neka unutarnja osećanja?

 

Ž. Mijajlović: Prvo i treće pitanje su slična… Svaki pravi matematičar koji je svoj život posvetio matematici, reći će da je to najduhovnija nauka. Ja verujem da je isti slučaj i za druge oblasti delovanja, recimo za umetnost, gde se takođe predstavlja neka unutrašnja slika. I matematičari otkrivaju nove svetove, taj platonski svet. Kao što postoji stvarni, realni svet, postoji i taj drugi, platonski i mi pokušavamo da saznamo nešto o tom svetu… Možda o tome možete da pročitate u romanu Igra staklenih perli, nemačkog nobelovca Hermana Hesea. Radnja se odigrava u budućnosti u izmišljenoj državi, gde su smešteni elitni univerziteti na kojima se podučava igra staklenih perli, putem metafora i aluzija… I matematičari se igraju tim perlicama, a Hese je lepo opisao šta im one znače.

Što se dece tiče, nekima matematika ide lako i vole je, što znači da ona generalno nije bauk. Možda jeste za one koji neće da uče, ali, mislim, da najviše zavisi od profesora. Danas može da im pomogne i internet i gledanje filmova o matematičarima, i zavoleće taj predmet sigurno.

OŠ „Branislav Nušić“, Beograd: Pomenuli ste da vam matematika u početku nije bila najvoljeniji predmet. Da je tako ostalo, šta biste danas bili?

Ž. Mijajlović: Da, možda sam više voleo astronomiju. I kad sam upisivao fakultet, dvoumio sam se između astronomije i matematike. Ali kad sam roditeljima spomenuo astronomiju, oni su pomislili da hoću da idem u odžačare. Šalim se, naravno. Uopšte, kada se odlučujete za životno opredeljenje, morate da izaberete ono što vam najlakše ide i što najviše volite, bez obzira na mišljenje roditelja i drugova. Onda ćete biti zadovoljni, i sigurno ćete uspeti.

Dopunska škola, Hamburg: Pošto smo saznali da se prof. Mijajlović interesuje za stare fotografije, interesuje nas šta se iz njih može saznati?

Ž. Mijajlović: Fotografija ima mnogo dimenzija i svoj jezik, kao i matematika. Čim je vidite, znate šta ona predstavlja i šta kaže. Ona nije toliko precizna kao reč ili matematika, ali svaka fotografija nosi poruku i svedočanstvo. Kad vidite fotografiju s kraja 19. veka, jasniji su vam događaji od bilo kojih  pisanih tragova, ona je verni dokument.

OŠ „Branko Radičević“, Stapar: Šta vas je navelo da se bavite matematikom?

Ž. Mijajlović: Pošto sam pobeđivao na nekim takmičenjima u gimnaziji, a voleo sam rakete, ja sam upisao Mašinski fakultet. Međutim, posle nekoliko meseci video sam da od raketa nema ništa, I, zahvaljujući profesorima koji su me poznavali sa pomenutih takmičenja, prešao sam na Matematički fakultet 15. decembra.