-Povezaće nas mesta na koja vas vodimo –
U završnim projektnim aktivnostima moguće je sagledati koliko je svaki susret različit, poseban i neponovljiv, ne samo u komunikaciji i realizaciji zajedničkog časa, već i u pripremi materijala. Sloboda i širina koja je data u realizovanju podtema dopušta prilagođavanje svakoj grupi, školi i nivou govorenja jezika.
U sredu, 23. maja, đaci iz Novog Pazara govorili su na srpskom jeziku, dok su ih njihovi drugari iz Francuske proveli kroz Pariz na francuskom jeziku. Novopazarci su mogli da čuju izvorni francuski jezik, ali uz vođenje nastavnika i prevod na srpski, kako bi rečeno razumeli.
Interesantno je što se ovaj čas realizovao sa učenicima koji su prvi put u projektu, mlađim učenicima dopunske škole i sedmacima iz OŠ „Stefan Nemanja“, koji su se predstavili na francuskom jeziku.
Ovaj susret je poseban po tome što je u njemu učestvovala osmogodišnja Viktoria Stefanović, đak dopunske škole i najmlađa učesnica projekta. Una i Viktoria su svoje drugare provele Parizom kroz lične fotografije i mesta koja su one proživele. Takođe, čas je drugačiji u odnosu na ostale susrete jer učenice dopunske škole nisu čitale pripremljen tekst, već su govorile o svojim iskustvima. Iz ugla dece, Pariz je interesantan po zabavnim parkovima, kao što je Park Asteriks, po jednistvenom pogledu u vožnjama točkom na Trgu Konkord, pogledu sa Ajfelovog tornja, ali su iznad svega za decu impresivni slatkiši. O znamenitim mestima i građevinama pričale su iz svog iskustva, te je interesanno bilo pokazati Ajfelov toranj, Trijumfalnu kapiju i Notr Dam od čokolade.
Novi Pazar je predstavljen sa svim svojim kulturno-istorijskim znamenitostima i simbolima. Pariski đaci su poželeli da probaju ćevapčiće i da vide taj grad, spoj različitih kultura.
Devojčice su zaključile da su povezane, ne samo maternjim jezicima i stranim koji uče, već i kulturno-istorijskim spomenicima, nasleđem, ljubavi i interesovanjem prema Francuskoj i Srbiji. Zato su jedne druge srdačno pozvale da se susretnu u gradovima u kojima žive.
Učenice su posle virtuelne šetnje razgovarale na srpskom jeziku. Pričalo se o Diznilendu, duhovnim spomenicima u Novom Pazaru, a iz stidljive komunikacije ipak su pokazale da žele da se druže i da se upoznaju.
Dok su se realizovale projektne aktivnosti, ostali učenici dopunske škole čitali su dramski tekst, koji su izveli kada se završilo sa razgovorom sa školom iz Srbije.
Sledeći susret zakazan je za 6. jun, za kada su deca izrazila želju da predstave svoja interesovanja i talente. Jedva čekamo.
Blaženka Trivunčić,
profesor srspkog jezika