Radivoj Raša Petrović
(1943 – 2024)
Srpska kafana je oduvek imala poseban šmek, bila je drugačija od svih ostalih. I zbog stalnih gostiju, glumaca Ateljea 212, novinara RTB-a, pisaca, sportista najtananijeg kova… ali i zbog personala koji su predvodili upravnik Milo Vlahović, tvorac Ulice otvorenog srca, i konobarice Milena i Maca. Tu posebnost „Srbijancu“ s početka 70. godina davao je i Raša Petrović, tada mladi novinar Zajednice jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona. Čovek otvorene i blage duše, vedar i večito nasmejan, dobronameran i u svakoj priči okrenut porodici.
Kako je izgledao, tako je i pisao. Svaki njegov tekst, bio je oda ljubavi i radosti. Uključio sam Rašu Petrovića u anketu Radio Beograda posle one nesrećne utakmice sa Zapadnom Nemačkom u Beogradu na EP, od 2:0, do 2:4 posle produžetaka. Za razliku od drugih kolega, Raša nije grmeo od nezadovoljstva: „To je draž sporta, ta nepredvidivost. Čovek mora da uči i u prazima, a ne samo pobedama. Ovo je veliko iskustvo i za igrače, i za navijača. Mi smo se radovali, grlili i ljubili u prvom, a oni u drugom poluvremenu. Posle je možda i sreća odlučila.“
Raša. Drug i kolega. Pravnik i novinar. Pančevac i Beograđanin. Bebin muž i Ljubicin otac. Preselio se u večnost.
Stevan Kovačević
