Kažu mi prijatelji ovde u Kampu RTS-a „Leskovac 2022“ ne piši ništa u dečjem si kampu, ne remeti skladnost nadolazećeg života. Možda su u pravu. Ali, kako da ćutim, da prećutim da je umro, i da je već sahranjen, moj drug Djordje Djenić?Kako da se ne oglasim kad sam pola veka živeo i radio s njim u našem Radio Beogradu, koji nas je novinarski oblikovao i kome smo posvetili ceo život? Kada me je o Djoletovoj smrti maločas obavestio naš kolega Miroslav Nešić, postavio sam mu isto pitanje. Ćutnja, odgovor lebdi iznad naših uspomena.
Djole je bio velemajstor auto i moto sporta, verovatno najbolji u onoj velikoj Jugoslaviji. Čudo od znalca. Mali bog, kako je znao da kaže naš urednik, neprevazidjeni Kneža, Predrag Knežević, osnivač emisije „Vreme sporta i razonode“.
Djole, ponekad si preterivao u slanju poruka, sada će mi nedostajati kao čaša vode na ovom užarenom leskovačkom asfaltu.
Stevan Kovačević
