Prof. dr Zoran Ognjanović, naučni savetnik. Direktor Matematičkog instituta SANU. Glavna oblast naučnog rada – matematička logika i njene primene. U verovatnosnoj logici posebno zanimanje iskazuje za teoreme potpunosti i odlučivosti raznih varijanti ovih logika. Prof. Ognjanović je priznat i poznat u celom svetu, njegovi radovi objavljeni su u vodećim međunarodnim časopisima.
U MI SANU zanimanje iskazuje za digitalizaciju kulturno-naučnog nasleđa Srbije.
U slobodno vreme šeta po Adi Ciganliji, voli i da čita. Knjige klasika svetske literature, kao i savremenika, sastavni su deo svakog njegovog dana. Pa, ipak, druženje sa ćerkama Ninom, budućom rediteljkom, i Sanjom, učenicom prvog razreda gimnazije, oduvek mu je bio prioritet.
Dopunska škola, Štutgart: Da li je istina da su matematičari i dobri muzičari?
- Ognjanović: Istina je da su mnogi matematičari skloni muzici, takođe i da su mnogi muzičari bili skloni matematici.
Nemac Johan Sebastijan Bah je komponovao najveća dela uz pravilnu matematičku strukturu. Tako da ta veza između matematike i muzike uopšte nije slučajna.
Dopunska škola, Vićenca: Nama je matematika teška. Kako da je zavolimo?
- Ognjanović: Matematika jeste teška. Ja se sećam predavanja jednog istaknutog svetskog matematičara, koji je gostujući u Beogradu pre desetak godina, rekao: „Mi se ponosimo što je matematika teška“. To je naglasio, iz dubine duše. Međutim, na drugom tasu te priče o težini matematike, stoji njena lepota. Ako se te dve suprotnosti izbalansiraju, i nađe ono lepo što matematiku krasi, mislim da će njena težina biti lakše svarljiva.
OŠ „Ljubica Radosavljević Nada“, Zaječar: Pored matematike, koji vam je bio omiljeni predmet u osnovnoj školi?
- Ognjanović: Meni matematika uopšte nije bila omiljeni predmet, ni u osnovnoj a ni u srednjoj školi. Kao mali, mnogo sam se bavio sportom. Do fakulteta, četiri petine vremena trošio sam na sportskim terenima, što i vama želim. Odgovor na pitanje bi glasilo – fizičko i književnost.
Dopunska škola, Hamburg: Šta nam možete reći o logici, oblasti vašeg rada?
- Ognjanović: To je, naravno, vrlo interesantna oblast. Međutim, mislim da bi bilo zanimljivije da kažem nešto o projektu MI SANU – Digitalizacija kulturne baštine Srbije. Sa saradnicima, obilazimo Srbiju uzduž i popreko i beležimo prirodne lepote, kulturne i istorijske spomenike, i sve to pretačemo u digitalne oblike, a onda, preko interneta, s tim upoznajemo najširu javnost. Zato vas upućujem da uđete na naš sajt i pogledate sve te lepe sadržaje.
OŠ „Branko Radičević“, Stapar: Da li volite vaš posao?
- Ognjanović: Volim! Sad mi se čini da bih teško mogao nešto drugo da radim, to je možda tačno a možda i nije. Ovo što radim, svakako volim.
Dopunska škola, Pariz: Naše pitanje je vezano za Matematičku gimnaziju. Kako negujemo tako talentovane matematičare?
- Ognjanović: Matematička gimnazija je, zaista, primer škole koja pokazuje da mala sredina kao što je naša, i po broju stanovnika i po ekonomskoj snazi, uz jedan uporan i sistematski rad, može da postigne vrhunske rezultate. I, naravno, veoma sam srećan što je veliki broj te dece, koja su prošla kroz Gimnaziju, izrasla u dobre ljude i vrhunske naučnike rasute po svetu. Neki od njih se vraćaju, a to me posebno raduje. Evo, u Matematičkom institutu već imamo nekoliko saradnika koji su bili đaci Matematičke gimnazije, vratili su se u zemlju i ovde deluju na zadovoljstvo svih nas.
OŠ „Branislav Nušić“, Beograd: Da li vam je izazovnije da radite s decom, ili taj posao u kome ste danas?
- Ognjanović: To je interesantno pitanje, to su dva pogleda na matematiku. Jedan, matematika kao nauka. Drugi, matematika kao element obrazovanja. Ja sam veći deo karijere bio u ovom istraživačkom delu, a samo malo sam radio s decom. Teško je reći šta je draže. Oba posla su lepa. Radujete se kad od dece čujete o uspesima koje su postigli, posle ogromnog truda koji su uložili. To je onda i naša satisfakcija.
Dopunska škola, Minhen, i OŠ „Jovan Mikić“, Subotica: Kojim postignućem se najviše ponosite i kojom međunarodnom saradnjom?
- Ognjanović: Iskreno rečeno, najviše se ponosim svojom porodicom! A, zaista, imali smo dosta međunarodne saradnje. Možda bih mogao da istaknem jednu manifestaciju, koja objedinjava i međunarodnu i domaću, a meni je veoma draga. Reč je o manifestaciji Maj, mesec matematike, koja sledeće godine proslavlja deseti rođendan. Ta manifestacija služi za popularizaciju matematike, da deci prikaže šta je to matematika, a da matematičarima objasni gde ta matematika ima svoje mesto. Na tu manifestaciju nam dolaze gosti iz inostranstva, vrhunski matematičari s kojima uspostavljamo saradnju.