Kineski restoran „Shangril“, nadomak Kineskog kulturnog centra na Novom Beogradu. Goste me moji dugogodišnji prijatelji Zoran i Jelena Žunić. Tu je i njihova ćerkica Nikolijija, plavušica sa azurno plavim očima. Odavno ih nisam video, a kad su me jutros pozvali, sam sav ustrepteo od radosti. Zoran je od 1990. u privatnim vodama. Vlasnik je užičkog ABC Prizvoda, Fabrike kotlova. S početka ovog milenijuma bio je generalni sponzor Krosa RTS-a,. Takođe, i na ulasku u drugu deceniju ovog veka. Kad nam je bilo teško, kad su nas neki drugi ostavljali na cedilu, Zoran nam je pružao ruku pomoći: „Cenio sam i ono što ste vi za mene činili, za promociju moje firme. Uvek smo išli ruku pod ruku.“
Pokojni premijer Zoran Đinđić dao je svom užičkom imenjaku znatan kredit da bi oplemenio firmu, proširio kapacitete i osavremenio proizvodnju. – „To ću uvek pamtiti. Rekao mi je da moramo napred, u korak sa razvijenim svetom. Da razmišljam o robotima, itd. Danas je to sve zaživelo. Umesto ranijih 80, sada imam 50 radnika koji nadgledaju rad robota. Izvozim širom sveta, i u Japan.“ – zbori Zoran Žunić, gustirajući ljutovaču od šljive požegače. Ti njegovi robotu izradili su za Bijeljinske filmske susrete Krosa RTS-a dva trofeja, Bijeljinski golub i Zvezda u usponu. Prvi je poneo reditelj Stefan Arsenijević, a drugi glumac Nedim Nezirović.
U međuvremenu Nikolija je zaspala. Jelena i ja prelazimo na crveno vino. Sećamo se njenog debija na Krosu RTS-a, kada je bila promotivni zamajac firme svog sadašnjeg supruga. Tada je bila stegnuta, u grču. „Da, ali to iskustvo mi je i te kako doprinelo kasnijem rukovođenju u ABC-u“ – otkriva nam sada u „Shangrilu”.
I tako, zalogaj po zalogaj, gutljaj po gutljaj, reč po reč i prođoše tri sata. I nezaboravan susret sa Žunićima. Da je živ, moj otac bi rekao: „Malo je takvih“.
Stevan Kovačević
