Protiče i treća godina bez Đorđa Čululejevića, stožera Krosa RTS-a „U dijaspori“ i vlasnika danskog autobuskog giganta „Espergarde turista – Unilinese“. Proteklog meseca smo ga spominjali, baš često. Bila je Kros serija RTS-a, krstarili smo Srbijom. Ranijih godina u to vreme, pozivao nas je da pita kako napredujemo, treba li šta i pritom nas uvek podsećaao na skorašnjost njegove slave Mitrovdana. Sve je izostalo, ostalo je još sećanje. Jako i oštro, kao njegova reč i udari Dunava tu u priobalju Brze Palanke.
Bila je na isteku već treća dekada oktobra kad nas je put naneo u Timočku krajinu, kad smo posetili večnu kuću Čululejevića. Kompletna ekipa RTS-a i Boris Keserić, Đorđev možda i najbolji drug i rukovodilac Krosa „U dijaspori“.
Sveće su dogorevale kad smo se rastali, i sunce je gasnulo. Negde na horizontu bleskala je svetlost.
