Prethodne noći smo se veselili. Došli su u goste oni koji su nam mnogo pomogli, gradonačelnik Negotina Vlajko Đorđević i predsednik SO Milan Uruković. Radomir Zlatanović, direktor Poljoprivredne škole, priredio je večeru. Na nju su pozvane i vođe ekipa, ali i načelnik Školske uprave za Timočku krajinu Dragoslav Marić, inicijator našeg dolaska u grad hajduka Veljka Petrovića i kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca. Atmosfera je bila lepa da lepša ne može biti. I potrajalo je do ponoći, a onda je usledilo pakovanje. Trebalo je rano ustati, doručkovati, preuzeti lanč pakete i krenuti za Beograd. A odatle, kud koji mili moji. Devet ekipa iz osam zemalja, svako na svoju stranu.
Na rastanku, suze. U Negotinu su ostali naši Danci. Po njih je došla rodbina iz okoline Kladova. Družiće se u tom gradu na obali Dunava još par dana, a onda na dalek put, u Dansku.
U autobusu Fudeksa, neko je spavao, a većina pevala. Sve do Beograda. Onda opet suze. Prednjače Skopljanka Marija, Moskovljanka Elena i Paljanka Teodora. Plače i 10. Godišnji Dušan iz Hrvatske, iz Belog Manastira, ali i Valentin Puškaš sa Palića. On je mađarskog porekla, a u Kampu je branio boje Srbije. Nije znao srpski, a sada čak i peva na srpskom. Kaže da će doći i sledeće godine, ako dobije poziv.
Ekipu Temišvara sačekala su kola. Poslao ih je Slavomir Gvozdenović, književnik i čelni čovek srpske dijaspore u Ruminiji. Pozdravljamo se, a vođa ekipe Boris Babić ne može da govori. Nešto mu se steglo u grlu. Isto je i sa ostalima: Danicom Prodanović, Vesnom Pantović, Vlastimirom i Danicom Vujić, Borom Belićem, Suzanom Stojanovskom, Zoranom Salatićem, Mirjanom Isailović, Marijom Orović, Gordanom Petrović, Borisom Keserićem i Mirkom Vujaklijom, atletskim stručnjakom, nezamenljivom karikom Kampa.
Zvone i telefoni. Javljaju se Željka Lakić iz Atine. Žali što nije mogla da dođe u Negotin, ali se raspituje kako je bilo i obečava da će dogodine sigurno biti polaznik Kampa. Poruku šalje i Neda Dokmanović iz Budimpešte. Polagala je prijemni ispit na dva fakulteta, i na oba je primljena.
Paljani sedaju u kombi. Po njih u Beograd došao je Rade Kapor, atletski trener. U njihovim rukama je Beogradski pobednik, trofej koji su osvojili kao najbolji organizatori Krosa RTS-a u dijaspori. Kombi se udaljava, nestaje.
Sledeće godine, ako bude zdravlja, volje i para, biće i Kampa. Do tada, čućemo se. I sećati lepih trenutaka iz Negotina.
{yoogallery src=[/images/stories/negotin2011-9]}