Umrla je Vera Nikolić, moja drugarica. Poslednji put smo se čuli na Bogojavljenje. Priča je tekla, i tekla…ponajviše o njenom bivšem trkaču Milošu Mitriću.
Drugog dana Svetog Jovana, doživela je moždani udar. Otad do osvita Vidovdana, bila je u komi. Njeno sportsko srce, više nije izdržalo. Preselila se u nezaborav, među najsjajnije svetske atletske zvezde.
Vera Nikolić je rođena 23. septembra 1948. u Grabovici, kraj Despotovca. Imala je 13 godina kada ju je na školskom krosu zapazio trener Aleksandar Petrović. Pristupila je AK “Morava” iz Ćuprije, i brzo je napredovala.
Prvakinja Evrope na 800 metara postaje kao gimnazijalka, 1966. u Budimpešti. Dve godine docnije, na Kristal palasu u Londonu pobeđuje britansko čudo Lilijan Bord i postavlja svetski rekord – 2:00,5. Taj rezultat biće nedostižan 1084 dana.
Evropsko prvenstvo donelo je Veri Nikolić još dve medalje: bronzanu u Atini 1969. i zlatnu u Helsinkiju 1971. godine (nacionalni i rekord Evropskih prvenstava – 2:00,0).
Briljantnu atletsku karijeru krunisala je i petim mestom na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972, gde je popravila nacionalni rekord – 1:59,6.
Mnogo kasnije, kada sam osnovao Kros RTS-a, glavnoj trci seniorki dao sam njeno ime. Tako je već 31. godinu. Neponovljivoj Veri Nikolić u čast.
Stevan Kovačević
