Božidar Maljković, košarkaški trener. Iznikao iz novobeogradskih solitera, u KK „Ušće“. – „On je čudo od čoveka“, govorio mi je moj kolega Jordan Ivanović, jedan od najvećih reportera u istoriji Radio Beograda. I zaista, Boža je bio košarkaški bogoučitelj. Sve što mu se vrzmalo u glavi, znao je da pretoči u delo – do titule klupskog prvaka Evrope, sa Jugoplastikom, Limožom i Panatenaikosom.
Danas, kada je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i kada čini toliko toga da nas naši reprezentativci dostojno reprezentuju na Olimpijskim igrama u Parizu ovog leta, Francuska ne zaboravlja postignuća Božidar Maljković. U Francuskom kulturnom centru u Beogradu prikazan je dokumentarni film o Boži, uz izložbu njegovih trofeja i uspomena. Njegoš bi rekao, „Imao se rašta i roditi“.
Odavno nisam u košarkaškim vodama, odavno nisam ni video Božu, ako se ne varam još od onog leta pre korone kada je baš tu u bašti jednog kafića pred Francuskim kulturnim centrom pijuckao kafu sa Ražnjom (Dragoslav Ražnatović), zato ga pitam čim smo stegli desnice: „Sećaš li se našeg upoznavanja 1979, u ’Pioniru’ između Ranka (Ranka Žeravice) i Žileta (Radivoja Živkovića)“. – „Sećam se, naravno! Ali Žile tada nije bio s nama, već Branko (Kovačevića). Pitaj ga, eno ga tamo“, odgovara mi Boža upirući prstom u još jednu košarkašku legendu Crvene zvezde.
Kasnije, posle projekcije filma „Boža“ i uz baš dobru šljivovaču, stigao sam i da se upišem u Knjigu utisaka: „On je košarkaška i ljudska gromada…“ Potom, istu rečenicu izgovaram i za Olimpijske krugove RTS-a, kao začin reportaže kolege Predraga Milinkovića.
Stevan Kovačević
