Umro je Zoran Panić (1955), moj drug, moj poluvekovni prijatelj i bliski saradnik. Bio je stožer Radio Beograda, vanserijski producent. Ostavio je neizbrisiv pečat u kultnim emisijama: „Mislim na vas, mislite na mene“ , „Vreme sporta i razonode“, „Novosti dana“, „Sportski žurnal“, „U središtu pažnje“… Učio je zanat od najboljih – Radivoja i Marka Markovića, Predraga Kneževića, Miće Markovića… O Radio Beogradu znao je sve, mogao je knjigu da napiše.
Bio je 28. februar 2020, kada je napunio 65, kada je otišao u penziju. Ali ne i od posla, ostao je uz tim Krosa RTS-a. Ostao je uz njegov Radio Beograd, da prati i napredak svog sina, Miloša, novopečenog sportskog reportera. Još u subotu u ponoć, pred samu hospitalizaciju, slušao je ponoćne vesti, Miloševu hroniku.
Danas, tokom prepodneva, iz bolnice su stizale ohrabrujuće informacije. U 13 sati, moj Zoran Panić, moj Direktor kako sam ga zvao od milja, izgubio je trodnevnu bitku sa virusom korona.
Stevan Kovačević