Crteži i izvodi iz pisanih radova učesnika Obrazovnog kruga / Susretanja…
… Moja škola na čelu sa nastavnicom nemačkog jezika bila je deo projekta. U tom projektu učestvovala su deca iz raznih krajeva naše zemlje, ali i iz inostranstva. Takođe su učestvovale i javne ličnosti iz sveta sporta, umetnosti i nauke. Cilj je bio da se preko video poziva uključe svi učesnici, da se upoznamo, družimo i steknemo nova znanja. Bila sam veoma srećna i uzbuđena što ću biti deo toga… Bila sam prva učesnica iz naše škole koja je trebala da postavi pitanje. To mi je stvorilo dodatnu tremu, ali me je nastavnica bodrila da se opustim. Kada sam videla Davora Štefaneka trema je nestala i postavila sam mu jedno veoma interesantno pitanje vezano za borbu našeg rvača sa bratom. Kada je čuo pitanje, nasmejao se i odgovorio. Bila sam zadovoljna odgovorom. Žao mi je što razgovor nije trajao duže, ali zbog ostalih učesnika mogla sam da postavim jedno pitanje. Kada se razgovor završio trema je skroz nestala, a utisak i sreća na mom licu nisu mogli da se sakriju. Želela sam to da podelim sa svima…
Dunja Danilov 8/2
OŠ „Branko Radičević“, Stapar
… Bio sam ponosan što mogu čuti tajne koje vode do uspeha, zapamtiti ih i upotrebiti u datom trenutku. Osećao sam se kao da dobijam misteriozne šifre za život. Naročito uzbuđenje je bilo što ću upoznati drugare iz Zaječara, grada Gitarijade o kojoj su mi toliko tata i mama pričali.
I počelo je!
Pred nama se ukazao lik Stefana Arsenijevića, uspešnog mladog reditelja. Shvatio sam da je važno u životu znati šta želiš i ne odustajati od svog cilja. Ako si iskren i predan u svom poslu, stvaraćeš dela koja plene i nalaze put do srca kojima su namenjena. Razgovor sa njim mi je bio naročito interesantan jer sam se nedavno, sa svojim bratom Aljošom, oprobao u ulozi reditelja…
Dimitrije Jovanović, 6. razred
Srpske dopunske škole „Sveti Sava“, Italija
Život će nam uvek nuditi mnogo prilika, šansi i mogućnosti za stvaranje novih doživljaja, a na nama je samo da ih uhvatimo i prihvatimo dok lete ka nama…
U kancelariji pedagoga iz koje smo pratili konferenciju atmosfera je bila malo drhtava zbog blage treme đaka, jer se ovakva prilika retko pruža u životu. Posle kraćeg vremena atmosfera je omekšala i deca su bila opuštena.
Ja sam imala priliku da postavim pitanje našoj slikarki Slobodanki Rakić Šefer, čije su slike bile izložene na izložbama širom sveta. Zbog veoma interesantnog načina i stila slikanja sam je pitala kako je pronašla taj jedinstven i nikad pre viđen stil. Toplo me je pozdravila i mudro rekla da prosto nema smisla slikati i opširno stvarati nešto što je već viđeno. Takođe je naglasila da joj je jedna od omiljenih izložbi baš bila u Subotici, što je baš lepo…
Bio je to doživljjaj koji će zauvek ostati u sećanju.
Kao što već rainije spomenuh trebamo uhvatiti svaku priliku koju nam život pruži, a meni je drago da sam ovu uhvatila…
Iva Marić
OŠ „Jovan Mikić”, Subotica
… Ima mnogo stvari koje ovo okupljanje čine posebnim -poput same lepote okupljanja zbog druženja sa decom širom Evrope a specifično za ovo dešavanje što je na mene ostavilo utisak je mogućnost da čujemo mnogo zanimljivih i poučnih stvari od poznatih ličnosti različitih zanimanja sa kojima smo imali priliku da pričamo.Dok sam slušala slikarku Slobodanku Rakić Šefer kako priča o osobama koje je pozanavala a o kojima je u svojoj knjizi pisala , razmišljala sam kako bi bilo kada bih ja u budućnosti opisala neke svoje poznanike i koje bih osobe izabrala.
Ovo je svakako jedno nezaboravno iskustvo i vrlo se radujem sledećem susretu i učenju francuskog jezika i na ovaj način. J
MiljanaObradović
OŠ „Branislav Nušić“, Beograd
U životu sam imao puno susreta sa drugim ljudima. Neki su bili prijatni, neki neprijatni, neki su bili neočekivani, ali nijedan kao ovaj.
Ovaj susret se dogodio neočekivano i sasvim slučajno. Majka mi je prethodnog dana rekla da je našla na internetu srpsku školicu u blizini našeg stana. Ja sam bio protiv, ali moj mlađi brat nije. On je želeo da upozna nove drugare i da se druži. To je bio petak i ja sam došao umoran iz škole. Moj mlađi brat se spremio i sa nestrpljenjem otišao sa majkom. Ja sam ostao kod kuće da ručam i da se malo odmorim. U trenutku kada sam završio sa ručkom pozvala me je majka da mi kaže kako su tamo tog dana samo veća deca sa namerom da me izvuče iz kuće. Ja sam je odbio jer sam bio mnogo umoran. Nakon par trenutaka sam dobio još jedan poziv od nje. Pitala me je da li znam kako se otključava škola, jer sam u nju išao do pre nekoliko meseci. Ja sam joj odgovorio da znam i da ću rado da pomognem. Tamo sam sreo majku kako priča sa nekim čovekom i nekom ženom, koja je ustvari nastavnica srpske škole. Blizu ulaznih vrata je stajalo nekoliko učenika Miloš, Aleksandar i Sani. Kada sam došao upoznao sam se sa nastavnicom i čovekom iz Saveta roditelja. Oni su mi dali ključ kako bih i ja pokušao da otključam vrata, jer oni nisu uspeli.Ni ja nisam uspeo i zaključili smo da je ključ neispravan. Kasnije su nam doneli ispravan ključ i uspeli smo da uđemo u školu. Srećan što ponovo čujem srpski jezik odlučio sam da ostanem i prisustvujem nastavi, gde sam se upozna sa drugom decom.Tada sam shvatio da mi baš to nedostaje, da ponovo govorim srpski u školi. Nakon nastave sam otišao kući srećniji jer sam video da ima puno dece mog uzrasta i da nisam usamljen u ovom velikom i nepoznatom gradu. Nikada više nisam propustio nijedan čas i radujem se svakom petku, jer znam da ću bar na kratko moći da se osećam kao nekad kod kuće.
Ovaj susret će mi ostati u lepom sećanju, kao najslučajniji i najneočekivaniji susret u životu koji ću dugo pamtiti.
Aleksandar Anđelković
Dopunska škola na srpskom jeziku, Hamburg
… Jako mi je drago što sam mogao da čujem neke zanimljivosti vezane za matematiku… Takodje bilo mi je zanimljivo što sam mogao da čujem pitanja i druge dece koja su bila vrlo zanimljiva i kreativna…
Konferencija je za mene predtavljala jedno veliko iskustvo i jednu lepu zabavu. Siguran sam da ću svoju prvu konferenciju sa zadovoljstvom pamtiti.
Goran Pavlović
OŠ „Jovan Mikić”, Subotica